2. Ko sve može i sme da ima GRB
3. Novi armigeri - Zulević
4. "Relikon" - Aktuelno - Pisma čitalaca
5. Linkovi - Preporučujemo
6. Zanimljivosti
7. Impressum
Heraldika - šta
je to?
Od brojnih definicija izabrali bismo onu koja kaze da je heraldika utvrdjeni
sistem posedovanja, nosenja i nasleđivanja grbova - naslednih porodičnih
obelezja kreiranih prema posebnim pravilima. Nažalost, ova uska definicija
ne obuhvata mnogobrojne aspekte heraldike, koja po sistemu jeste nauka,
ali je istovremeno i umetnost. Heraldikom se bave heraldicari -- heraldicki
istrazivaci (profesionalni i amaterski) i heraldicki umetnici (heraldicki
slikari, vajari, graficari i drugi), koji joj pristupaju na razlicite
nacine. Tako je npr. za istoricare heraldika pomocna istorijska grana,
za genealoge (koji istrazuju porodicna stabla) ona je "sestrinska"
nauka, a za heraldičare kompletna nauka. Medju heraldičkim umetnicima
ima onih koji se bave gotovo isključivo heraldikom, onih koji se heraldikom
bave pored ostalih srodnih vidova likovne umetnosti (ilustracije, ekslibrisi,
kaligrafija, ikonopisanje i sl), kao i onih koji povremeno prave "izlete"
u heraldičku umetnost.
Koliko je stara
heraldika?
Poreklo i nastanak heraldike vezani su za srednji vek, uz brojne hipoteze,
od onih da je nastala u krstaskim ratovima, do onih koje vreme nastanka
grbova traze u antickom dobu (Stara Grčka, Rimsko Carstvo). Heraldiku
odredjuju njene dve glavne karakteristike: prva je ŠTIT na kome su prikazani
odredjeni znakovi/amblemi, a druga je
naslednost. Iako se u prikazima starogrčkih ratnika često javljaju odredjeni
prepoznatljivi motivi na štitu, njima nedostaje kontinuitet i doslednost,
pa se tu ne moze govoriti o heraldici. S druge strane, kod starih naroda
i civilizacija vidjaju se neki stalni motivi i ornamenti, kako geometrijski,
tako i zivotinjski (orao, lav, konj) i biljni, ali
odsustvo stita i drugih heraldičkih elemenata svrstava ovaj nacin oznacavanja
identiteta i pripadnosti tek u pred-heraldiku. Dosadašnja otkrica ozbiljno
govore u prilog tvrdnji da je heraldika nastala najranije u 12. veku,
u Zapadnoj Evropi. Razvoj oruzja i ratne opreme u to doba doveo je do
toga da je vitez u punom oklopu neprepoznatljiv i za prijatelja i za neprijatelja
ukoliko ne nosi odredjeno obeležje svog identiteta. Siroka povrsina viteskog
stita i tabard (ogrtac kojim je stitio oklop od kise i sunca) bile su
idealne za prikazivanje odredjenih amblema. Posto je oprema bila veoma
skupa (a prica se da su najbolji macevi kostali cak 50 goveda!), sin je
od oca nasledjivao bojnog konja, oružje i oklop, zajedno sa ocevim amblemima,
pa se tako pojavio element naslednosti.
Heraldika kod Srba:
Ono što je za nas interesantno je to da je srpska drzava u 12. veku bila
u usponu - pod vladavinom svete dinastije Nemanjića. Premda su Srbi jos
neko vreme zadrzali razvijenu pred-heraldiku, oni su se sa heraldikom
susreli vec u doba njenog nastanka, kad su nemački
vitezovi pod vodjstvom cara Fridriha Barbarose putovali preko Nemanjine
drzave prema Bliskom Istoku, krajnjem cilju krstaških pohoda.
(nastavak u sledećem broju)
~SJ~
Godfrid
Bujonski - vodja krstasa,
kralj Jerusalima
Stefan Nemanja, rodonačelnik
dinastije Nemanjića
Neka od najčešće postavljanih pitanja sa kojima smo se sreli su:
•
Da li moja porodica poseduje grb..?
•
Da li ja mogu biti vlasnik grba..?
•
Kako da grb bude samo moj, da sa pravom kažem - ovo je grb moje porodice..?
...u sledećih nekoliko brojeva ćemo dati odgovore i na ova pitanja....
BLAZON (opis grba prema heraldičkoj terminologiji):
(1) ŠTIT: u purpuru izmedju zlatnog lava u prohodu i trolisnog krsta iste boje srebrna talasasta leva lenta na kojoj je crveni mac u plamenu;
(2) ČELENKA: nad slemom sa zlatno-purpurnom ovojnicom iz zlatne vojvodske krune izrastajući grifon iste boje, oruzan crveno, sa purpurnom ogrlicom, drzi u kandžama odsečenu tursku glavu prirodne boje sa srebrnim turbanom i crvenim fesom;
(3) PLAŠT: purpurni postavljen zlatom.
SIMBOLIKA grba Zulevića govori prvenstveno o njihovom poreklu. Pleme Vasojevića je starinom od Lijeve Rijeke (Brda), pa se g. Miodrag odlucio za purpurnu boju, koja je simbol starine i veličanstva. Napomenimo da pleme Vasojevica potice od vojvode Vasa (Vasoja), koji je bio vojni komandant u doba Nemanjića. Plameni mač je oružje Sv. Arhandjela Mihaila, koji je krsna slava Vasojevića, pa tako i Zulevića. Vojvodska kruna u celenci je simbol ratnickog dostojanstva. Kazemo da je grifon Zulevića "oruzan crveno", pri cemu se misli na kljun i kandze, koji su oruzje ove simbolicke zveri. U ovom grbu crvena boja je oznaka junastva, dok je zlatna boja simbol najvecih vrlina, medju kojima je i cojstvo.Grifon Zulevića drzi odsečenu glavu turskog age – zbog svog junaštva, od strane vladike je bio pohvaljen Zule, po kojem je bratstvo dobilo prezime koje i danas nosi. Kao prvi nosilac grba, g. Miodrag Zulević ima pravo da odabere svoje heraldicke naslednike – buduce armigere, i nacin na koji ce se grb nasledjivati, sto predstavlja Miodragovo zaveštanje za buducnost. Gospodinu Miodragu i svim Zulevićima želimo mnogaja ljeta!
~SJ~
