1. Reč urednika
2. Slikovna predstava grba
3. Heraldički elementi - Kacige i krune
4. Novi armigeri
5. Zanimljivosti
6. Relikon – Aktuelno
7. Linkovi – Preporučujemo
8. Impressum

Slikovna predstava grba ili Achievement je izraz kojim se opisuje štit nacrtan sa grbovnom devizom, okružen onim što se naziva Timbre: odgovarajuca kaciga sa krestom na vrhu i obavijena draperijom, koja izvire iz podnožja kreste oivicene vencem. Achievement može da ima i Čuvare štita, odlikovanja, oznake ranga ili sve ono drugo na šta vlasnik grba ima pravo. 

Achievement Sir Alexander Stewart-a, grofa od Mar-a (1408-1435.); izvršena je podela štita na 4 polja (quartering), I i IV predstavlja grb Stewart-a, dok II i III grofovije Mar. Štit je nakrivljen na desnu heraldicku stranu (couche ), sa kaišem koji ga povezuje sa kacigom. Jednostavna kaciga sa svojom prostom draperijom, krunom kao krestom (crest coronet ) i zastrašujucom predstavom u samoj kresti, predstavlja izvanrednu heraldicku kompoziciju. (Burnett )

Vladarska kaciga, okružena krunom i kraljevskom krestom, Škotske ili Engleske, je uvek prikazana s preda (Affronte). Kacige ostalih plemica se najcešce prikazuju okrenute ka desnoj heraldickoj strani, ali ako izgled kreste to zahteva mogu se zarotirati napred. Povremeno se mogu prikazati dve kreste, u kojem slucaju se moraju ubaciti i dve kacige, kao u primeru Vojvode od Hamilton-a, ciji grb sadrži dve kreste: Douglas-a i Hamilton-a, s obzirom da je glava obeju porodica. 

Perovi, obicno stavljaju svoje krune najcešce sa tamno-crvenim heraldickim kapama oivicenim hermelinom (vidi odeljak Krzno) i sa zlatnim ukrasima, na vrh štita zajedno sa svojim srebrnim kacigama, koje pocivaju na kruni i kapi. Ovo je živopisno, ali neubedljivo s obzirom da  kruna poprima oblik kade da bi primila težinu kacige koja je pritiska odozgo, što je opet neophodan izuzetak u odnosu na pohvalnu savremenu praksu slikanja kacige, štita i kreste u relativno realnim proporcijama. Budalaste i sasvim besmislene kacige XVIII i XIX veka su na svu srecu prošlost.
Vojvodska kruna ima 5 stilizovanih listova jagode, kod markiza je 3 i 2 bisera izmedu (drago kamenje nije dozvoljeno na krunama perova).
Grofovska kruna ima ništa manje do 5 bisera na stabljikama izmedu 4 lista jagode. Vikontovska kruna je prstenastog oblika sa 9 bisernih kugli, koje su vidljive, dok je baronska obican obruc sa 4 bisera.
Pomenute krune su ustanovljene u Škotskoj u vreme kraljeva iz dinastije Stuart tokom XVII veka. Charles I  je pozvao feudalne barone Škotske da prisustvuju njegovom krunisanju, ali noseci kape oivicene hermelinom, a ne krune. Danas, feudalni baroni i poglavari klanova imaju pravo da prikazuju ove heraldicke kape iznad svojih štitova, kao perovi krune. Još jedna specificnost škotske heraldike je boja kapa; ako je porodica zadržala pravo ili vlasništvo nad posedom (baronijom, feudom) onda je kapa crvena, ali ako su samo nosioci imena bez prava na posed, onda je plava. Na ovo se nadovezuje i jedinstvena praksa oivicavanja ovih kapa kontra-hermelinom (u sledecem izdanju GH - Krzna kao simboli), u slucaju feuda koji nisu bili pod autoritetom Krune.

Slicnog izgleda, ali sasvim druge namene su krune koje zamenjuju venac (Crest-coronets). One ne oznacavaju rang, vec imaju zadatak da sakriju spoj kacige i draperije, kao i svaka kresta. Najupotrebljavanija je i istovremeno pogrešno imenovana «vojvodska kruna», koja inace nema nikakve veze sa vojvodskim rangom. Ona ima oblik prstena ili obruca sa 3 stilizovana lista jagode. Krune kao kreste su u drugoj boji da bi se izbegla konfuzija sa krunama koje oznacavaju rang. Druge krune ove vrste su: anticke (drevne), pomorske, božanske, zidne i sve druge neplemicke, koje se dodeljuju da bi se odala visoka pocast nekom licu za vršenje službe i slicno.
Kao dodatak ovim krunama, Škotska uživa živu tradiciju gradanskih kruna. Njihov izgled je podložan promenama koje reflektuju reorganizacije koje se odvijaju u društvu. 

    Iznad heraldickoga prikaza vode izdiže se realisticni prikaz planine Lovcen, koja je i inace u zaledu Kotora. To je reciti simvol geografskoga identiteta i povesnoga nasleda bratstva. Na padinama stenovite planine propinju se dva suocena crvena lava, koji izmedu sebe uzdižu plavi trolisni Casni Krst, kojega postavljaju na sami vrh planine. Ovaj heraldicki motiv je višeznacan. Naime, crveni lav na srebrnome polju je grb grada Kotora, te je upotreba baš ovoga simvola u grbu Baturana razumljiva. Lav je i Kraljevski i viteški simvol prve vrste.
    To što oni uzdižu Casni Krst (i to baš ovoga tipa i boje) ima veze sa velikom i dvostrukom odanošcu ovoga bratstva. Prva njihova odanost jeste prema Veri njihovih praotaca, Svetome Pravoslavlju, dok je druga odanost Srpstvu. Upravo zato i grb Baturana koristi tri srpske narodne boje: crvenu (lavovi), plavu (Krst) i belu (štit).
    Nije slucajno ni to što lavovi Krst postavljaju baš na mesto gde se nekada nalazila slavna Kapela Svetoga Petra Cetinjskoga i mesto vecnoga pocivališta velikoga Mitropolita Petra II (Petrovica-Njegoša). Upotreba ovoga simvola je interesantna i u svetlu jednoga (istina, nedovoljno proucenoga) bratstvenickoga rodoslovnoga predanja, po kojemu Baturani, drevnom starinom, poticu iz Jermenije. Naime, u Jermeniji se nalazi i planina Ararat, na ciji vrh je pristala Nojeva barka. Nojeva barka i Casni Krst su Sveti i vekovecni Simvoli spasenja i obnovljenoga života, koji je postavljen iznad svega. Takode, ovo je i reciti simvol rešenosti za obnovom tradicije i to po cenu velikih napora i trudova.
    Na štitu pociva teška viteška kaciga, kakva je bila uobicajena i u srpskoj srednjevekovnoj heraldici. Na njoj je srebrno-crveni venac, kao simvol bratstvenicke krvne i duhovne veze. Iz opisanoga venca izrastaju cetiri grancice lekovite biljke batujran, cije ime upucuje na ime baštinika grba, a podseca i na legendarnoga predka bratstva, koji se bavio travarstvom. Inace, batujran (artemisia-annua) je planinska biljka, što podseca i na poreklo ovoga gorštackoga roda. Grancice batujrana su izobražene, naizmenicno, u cvetu i u listu, što simvolizuje željenu rodnost i grananje ovoga bratstva. Cetiri grancice, takode, upucuju na cetvoricu brace Baturana iz davnoga XII veka, koji su se prvi nastanili na srpskim prostorima.

    Levo i desno se razvio bogati plašt grba, koji svojim izgledom podseca na herbalni elemenat iz celenke grba. Plašt je takode crveno-srebrni. Napomenimo i to da u heraldici, crvena boja simvoliše vojnicku hrabrost i velikodušnost, dok je u Pravoslavnoj ikonografiji ona simvol Krvi Hristove i boja Božanske Prirode Njegove.
    Ispod štita je lenta sa devizom grba na crkvenoslovenskoma jeziku (kao simvol tradicije i nasleda): ''Vino novo v mjehi novi''. Recena deviza je, zapravo, stih iz Svetoga Jevandelja po Mateju: ''Vino novo u mehove nove'' (Mt.9,17). Izbor upravo ovoga motoa nije nimalo slucajan. Naime, Krsna Slava Baturana jeste Sveti Trifun, koji je i vinogradarska Slava. A, osim toga, ove reci su simvol životnoga optimizma i volje za obnavljanjem i novim uzletom ovoga drevnoga srpskoga roda.