Kako to inače biva u ovim smutnim vremenima, borba za opstanak je izbila na čelo top liste prioriteta svakog (ili gotovo svakog) pojedinca. Doveden je u pitanje goli opstanak naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, tamošnji hramovi su pretvoreni u pepeo, planuo je i Hilandar, svetilište i svetionik, a u republici Srpskoj (gde živi Vaš skromni urednik) oskrnavljen je mir porodičnog doma jednog pravoslavnog sveštenika. Ostaje nam da se pridružimo molitvama za spas našeg naroda i naših svetinja, kao i za brzo ozdravljenje oca Jeremije Starovlaha i sina mu Aleksandra, ako već ne možemo drugačije da pomognemo.

Sa heraldičke strane, nadajmo se da da će Srbija konačno moći da se ponosi svojim istorijskim grbom, ali i da će uroditi plodom napori da se očuva ime Republike Srpske, njen grb, zastava i himna, srpski jezik i ćirilica.
Govoreći o potonjim napadima na Srbe i sve srpsko, treba reći i ovo: nisu to bili samo napadi na ljude i objekte. Svesni smo da su to udarci zadati našim iskonskim simbolima, onome što nas čini prepoznatljivima onome zahvaljujući čemu i sami prepoznajemo ko smo, odakle smo i kuda idemo. Pa ako jedan heraldičar može toliku pažnju (a neko i celi životni radni vek) da posveti dvodimenzionalnim simbolima na štitu ili parčetu platna, koliku li pažnju zavređuju simboli jači i od četvrte dimenzije - vremena?
Nasuprot svemu ovome, moje lične obaveze izgledaju kao zrnce peska u pustinji, i zaista nemam opravdanja za ovoliko kašnjenje drugog broja "Glasa Heralda", pa Vas molim za oproštenje. Zahvaljujem se i kolegi Vojinu Vukoviću, koji se brine da Vam brojevi našeg magazina budu dostupni i koji me je celo proteklo vreme podsećao i opominjao.

Vaš skromni,
glavni (i neodgovorni) urednik,
Saša P. Janković

Aleksandar Deroko je svojim crtežima zabeležio motive i stilske varijante dvoglavih orlova na odeždama srednjovekovnih srpskih vladara i vlastele:
(s desna nalevo) kneza Miroslava, brata Nemanjinog-freska iz Bijelog Polja; kralja Stefana Prvovenčanog-freska iz Mileševe; opet Stefana Prvovenčanog-freska iz Žiče; despota Stefana Lazarevića-freska iz Manasije.

Grb Kraljevine Srbije
(crtež: D. Acović)

Dušanova zastava nad Skopljem
Na mapi Anđelina Dulserta iz 1339.
(crtež: A. Palavestra)

Srpska znamenja danas žive u grbu Republike Srpske:
U crvenom ispod zlatne kraljevske krune srebrni dvoglavi orao u poletu, oružan zlatno, na grudima orla štit - u crvenom srebrni krst s kraja na kraj između četiri ista takva ocila, bridovima okrenuta ka stablu krsta.

Čitaoci treba da obrate pažnju da se kruna u grbu Srpske nalazi unutar štita.

Pošto je "Glas Heralda" prvenstveno orijentisan ka porodičnoj heraldici, važno je reći da srpski državni i narodni simboli nisu dozvoljeni u izboru motiva za porodični grb. Ovo pravo danas pripada isključivo porodici Karađorđevića, za čiju heraldiku se brine Herold Kraljevskog Doma.

Srpsko heraldičko društvo "Beli Orao" je propisalo pravila prema kojima u ovom smislu u porodičnim grbovima ne mogu da stoje : dvoglavi orao, krst između četiri ocila, njihove kombinacije u bilo kojim bojama, a takođe ni ustreljena veprova glava (Šumadija).

~SJ~

Poštovani čitaoci, kao što znate, uvek smo otvoreni za Vaše predloge i sugestije, ali i za viši nivo saradnje. Drago nam je da nam se pridružio i heraldički istraživač Nebojša Dikić. U ovom broju Vam donosimo prvi deo njegovog teksta.

Simbolizam u heraldici

Heraldika je, poput neke hermetičke ili okultne nauke, zatvoren sistem kodiranih znanja, koja su dostupna i otvorena samo za onog koji ima pravi ključ za dešifrovanje zamršenih simbola i značenja.

Izvestan broj poznavalaca heraldike ne nalazi nikakvu posebnu simboliku ili tajna značenja u moru grbova koji su nastali tokom ljudske istorije. Naime, oni smatraju da grb sa svim svojim pratećim elementima (kresta, venac, čuvari štita itd.) ne predstavlja ništa drugo do onoga što je prvobitni nosilac i želeo da prikaže i pokaže. Nikakva tajna značenja ili poruke zakopane u plaštu ili prikazane na štitu, već samo ono što je bilo bitno za vlasnika grba ili armigera u tom trenutku.

S druge strane, mnogo je veći broj onih koji smatraju da je i heraldika poput drugih hermetičkih nauka, zapravo pravo vrelo simbola i tajnih značenja. Ovoj grupi naginjem i sam, jer smatram da je heraldika, samim tim što je nauka koja proučava tj. dešifruje grbove, posvećena otkrivanju upravo onog nevidljivog aspekta koji nam izmiče dok posmatramo neku grbovnu predstavu. Jedno je ono što vidimo svojim fizičkim očima, to jest ono što grb želi da predstavi: neku ličnost i njegovu identifikaciju kroz dela i slike prikazane na grbu; a drugo je ono što nam taj grb govori kroz simboliku elemenata koji su upotrebljeni i prikazani u njemu. Tačno se zna, na primer, šta koja životinja ili zver koja je predstavljena u grbu inače znače; lav je očigledan simbol veličanstvenosti, dostojanstva, snage, pravde, vojne moći i neustrašivosti, on je neprijatelj kojeg se treba bojati, i u svojoj ulozi kralja životinja, primer zemaljske, tj. prolazne, suverenosti. Prema tome iluzorno je i pomisliti da bi neka osoba koja u sebi ne prepoznaje ove vrednosti i poželela da istakne ovakav simbol u svom grbu, jer ne zaboravimo da grb reprezentuje identitet armigera i ako se iole pridržavamo osnovnih heraldičkih pravila onda ovako nešto ne možemo prenebreći.

Grb ipak nije samo puka slika ili ukras, mada ga nažalost mnogi ljudi tako doživljavaju, već ima jedno mnogo dublje i, naravno, skriveno značenje. Svaki element istaknut u grbu je priča za sebe, kako je nastao, zašto je baš on upotrebljen, šta bi trebalo da asocira. Možda je baš ovo zadnje i odgovor na postavljenu temu, grb zaista i ne treba da krije, već da pokazuje, to jest asocira na nešto što je bitno njegovom nosiocu, a što je, pak, možda poznato samo njemu i njegovim naslednicima, a to je upravo i ono što grb treba da predstavlja – porodičnu istoriju i rodoslov. Nekada se osnovno značenje i zaboravi, bilo zbog toga što je grb nastao u davna vremena ili je, pak, neki događaj uslovio da se tradicija prekine a simbolika zaboravi (kao što je bio običaj u našoj istoriji, mnoštvo događaja su onemogućavali kontinuitet tradicije i nesmetano prenošenje anegdota i porodičnih sećanja).

Heraldika je u svojoj sadašnjoj formi nastala početkom XII veka, ali mnogi njeni elementi i simboli su razvijeni još u drevno doba istorije ljudske civilizacije, njihovo poreklo seže u mitološko doba drevnih Egipćana, Grka, Rimljana, Kelta, Slovena i drugih starih kultura, bezbrojnih da bismo ih ovde pomenuli. Zatim, tu dolaze u obzir i mnogobrojni simboli poreklom iz krstaških ratova i vojnog i civilnog života toga doba: trgovačke oznake, umetnički amblemi, predstave lova i poljoprivrede. Postoje simboli koji bi trebalo da poput svojevrsnih heraldičkih anagrama ili rebusa prikriju nosiočevo ime: riba (fish na engleskom) za Fišerove (Fisher) itd, to su tzv. canting/allusive arms – grbovi koji treba da aludiraju na nešto. Viteški turniri su uneli u heraldiku masu simbola i oznaka koje su se nosile u to doba veličanstvenih ceremonija i parada, a uspešno ratovanje je donelo mnoštvo dekoracije i insignija na grbove svojih nosilaca. Svako doba je dalo svoj doprinos razvoju heraldike ostavljajući prepoznatljiv pečat vremena na grbovima ljudi koji su živeli u tim periodima.

~ND~
(nastavak u sledećem broju)

U prošlom broju predstavili smo Vam grb porodice Ficdžeralda. Postoji mnoštvo porodičnih grbova za čiji nastanak je vezana neka priča ili legenda. Ovakve priče su poznate kao "heraldičke anegdote", sadržavale one u sebi nešto smešno ili ne.

Neke porodice u Velsu (Wales, Velika Britanija) nose kao heraldičko obeležje glavu ili poprsje dečaka kojeg davi zmija. Ovo znamenje govori o poreklu slavne velške porodice Vorvin (Warwyn), a inspirisano je porodičnom legendom iz 12. veka.

Mordika Vorvina (Moreiddig Warwyn), budućeg velškog poglavicu, majka je još nosila u utrobi kad ju je u vrtu iza dvora preplašila zmija. Nakon toga, dečak je rođen sa belegom na vratu, a mesto legendarnog događaja Velšani su nazvali Lie-Dychrynllyd, "mesto užasa". Mordik je kasnije postao veliki ratnik, a njegovi potomci su u porodičnom grbu sačuvali uspomenu na legendu o njegovom rođenju.

~SJ~

"GLAS HERALDA"
Elektronski časopis za informisanje iz oblasti heraldike i srodnih područja
kao informativni medijum, GH je bilten
preduzeća RELIKON DOO-Novi Sad
Urednik:
Sasa Petrov Janković,
srpski heraldički istraživač,
Banja Luka, Republika Srpska

Saradnici:
----------------
dipl oecc. Nebojša Dikić
heraldičar-Beograd
----------------
dr Oliver Bogdanovski,
Štokholm, kraljevina Švedska
----------------

Glas Heralda je besplatan!!!
Dozvoljeno je printanje za lične potrebe čitaoca, i to isključivo u celini-za tu svrhu preporučujemo ćiriličnu verziju (216kB) u Word formatu, slike i ilustracije pripadaju autorima, ako su oni poznati...