| U
OVOM BROJU: |
|
|
1.
Novi broj - info...
2.
Heraldička krzna, kreste, draperije
3.
Primena Heraldike
4.
Novi armigeri
5. Pisma čitalaca
6. Aktuelno - Linkovi – Predstavljamo
7. Impressum
|
|
|
| 1.
Novi
broj - info... |
Predstavljamo armigera Slobodana
Stojadinovića sa svojeručno kreiranim grbom svoje porodice. G. Stojadinović
je na osnovu svog heraldičkog obrazovanja svojeručno osmislio grb i
sastavio blazon. Smatramo da bi bilo interesantno videti kako je grb
finalizovan nakon sugestija g. Ačanskog, člana Srpskog heraldičkog društva
"Beli Orao". Možete videti prvobitni i finalni blazon i crtež.
Svoje sugestije u pravcu heraldičke ispravnosti su uputili i saradnici
Glasa Heralda. Registracija grba kod "Belog orla" se može
izvršiti na osnovu preporuke nekog od članova udruženja kada blazon
i grb budu sasvim "heraldički ispravni".
Pozdravljamo ovu inicijativu i pozivamo čitaoce da se pridruže g. Stojadinoviću,
rado ćemo na ovim web stranicama objaviti sve pristigle radove...
U prošlom
broju smo obećali malo češće javljanje, nadamo se da smo ovim izdanjem
napravili pozitivan korak...
S poštovanjem
V. Vuković
|
| 2.
Heraldički
elementi - krzna, kreste, draperije |
|
Krzna
Raspoloživost heraldičkih krzana, koja nisu ni boje ni metali, pomaže
da se sagleda pravilo i omogući raznovrsnost. Ova krzna imaju formu
odredjenih opšte prihvaćenih oblika razvijenih na osnovu stvarnih
krzana. Ermine je bele ili srebrne boje sa crnim šarama, Contre-ermine
je crne boje sa belim šarama, a ima i drugih, redjih, varijacija;
Vair je vesela plavo-bela šara veveričijeg krzna. Krzna se mogu
prikazati i u drugim bojama,metalima ili oblicima, ako se to zahteva.
Heraldička krzna se nikada ne crtaju na štitu da bi se naglasio
realni izgled krzna.
Kreste
Izazivaju zabunu kako u Škotskoj tako i drugde. Isuviše često se
ovaj termin koristi da bi se označili grbovi. Kresta se odnosi jedino
na element u grbu koji se nalazi na vrhu kacige i čija je uloga
dekorativnog karaktera - istorijski verovatno jedini element grba
koji je stvarno upotrebljavan tokom viteških turnira kao ukras na
kacigama.
Kresta, bilo istorijska ili heraldička, je modelirana u polukrugu
i spojena sa kacigom posredstvom venca (vidi fusnotu 10). Može se
javiti i drugo rešenje, da kresta, naime, izlazi iz krune (vidi
crest-coronet) ili da počiva na heraldičkoj kapi. U heraldičkoj
praksi nije prihvatljivo koristiti i venac i druge dve alternative
istovremeno.
LEVO: Srebrna kresta Mac Dhomnuill-a, Lorda Macdonald-a, poglavara
klana Donald
DESNO: heraldička kruna, kaciga, kresta i deviza Lorda Macdonald-a.
(Dennis)
Uobičajeno je prikazivati krestu na vencu (ili kruni ili kapi) bez
kacige ili štita. Ovo nije nepoželjno. Međutim, Škotlanđani imaju
interesantno pravilo za kreste, koje oslikavaju njihov snažan osećaj
za porodicu i klan. Dok je u Engleskoj obavezno za svaku osobu da
ima ne samo različit grb već i krestu, u Škotskoj kreste mogu biti
iste u okviru jedne porodice.
Kresta može da igra ulogu i bedža. Bedž je zamišljen kao element
ili znak koji može nositi član ili sledbenik neke porodice da bi
dokazao svoju privrženost. Prema dugoj tradiciji u Škotskoj, sledbenik
može da pokaže svoju vernost noseći krestu svog patrona kao bedž
u vidu kopče okruglastog oblika, uz istaknutu devizu određene porodice.
Nošenjem ovakvog bedža se ne ističe neko heraldičko pravo, već samo
pripadnost i lojalnost. Bedževi se i danas često koriste pogotovo
prilikom okupljanja u vreme praznika i svečanosti.
Osim ove vrste postoje i tzv. lični bedževi (personal badges), koji
nisu nešto posebno rasprostranjeni u Škotskoj. Institucije, bilo
da se radi o lokalnoj samoupravi, školama, preduzećima ili sportskim
klubovima, sve više upotrebljavaju heraldičke bedževe kao najprikladnije
sredstvo iskazivanja pripadnosti njihovih članova.
Draperija
(Plašt)
Predstavlja sukno ili parče tkanine učvršćeno na kacigi da bi štitilo
viteza od sunčevih zraka tokom krstaških pohoda. U Anglo-saksonskoj
heraldici se naziva još i capeline ili lambrequin; prvi primerci
su krajnje jednostavni, često su predstavljali atraktivne nastavke
kreste. Od XVI veka draperije su dobile više umetnički aspekt, uvijene
na razne načine da bi pokrile eventualne propuste na grbu. No, tokom
vremena se zapalo u preterivanje, tako da su i sami umetnici postali
zbunjeni, imamo primere gde su draperije prikazivane u vidu ptičijeg
perja ili baroknih listova akantusa. U to vreme nastaje i praksa
oslikavanja draperije crvenom bojom oivičenom belom, što je zamenilo
dotadašnji način prikazivanja u osnovnoj boji i metalu, dok je venac
i dalje prikazivan po starom pravilu. 1891. godine je ponovo vraćen
tradicionalni način oslikavanja plašta u osnovnim bojama grba. Perovi
su, međutim, nastavili da svoje draperije oslikavaju tamno-crvenom
bojom oivičene hermelinom, verovatno aludirajući na odeću za krunisanje,
mada su vence ostavili u porodičnim bojama (bojama grbova). Vladar
prikazuje plašt u zlatnoj boji oivičen hermelinom, ali bez venca
s obzirom da je kruna na kacigi.
Sasvim je moguće da će se dozvoliti više umetničke slobode u prikazivanju
draperija uvažavajući činjenicu da je danas ova oblast svedena na
razumne osnove. Tako možemo naići na primere draperija u formi seme
ili razbacanih elemenata. Ovo se zasigurno radilo u XIV veku, i
može biti veoma efektno ali samo ako se ne preteruje. Isto tako
su nekada venac, heraldičke kape ili krune bile tek alternative
drugim živopisnijim rešenjima koja su trebala da sakriju spoj kreste
i draperije, uključujući tu i vence od cveća, lišće, pantljike,
zlatne lančiće ili, gde je to prikladno, ništa - kao u slučaju kada
haljina (odeća) ljudske figure u kresti može da odigra i ulogu draperije.
|
POSMATRANO
S VRHA: Draperije Lorda od Annandale-a, Sir James Sandelands-a i
Sir Patrick Hepburn-a.
|
Adaptacija
i prevod odlomka iz «Scotland's Heraldic Heritage» autora Burnett-a i Dennis-a
~ND~
|
| 3.
Primena heraldike |
Heraldika je našla praktičnu
primenu u arhitekturi, kao i u oblastima poput baštovanstva, nameštaja,
pa čak i tokom pogreba. Navedimo samo neke, npr. lični grbovi plemstva,
koji su se tokom XVI i XVII veka masovno isticali na kućama i spomenicima.
Tu se ne sme ispustiti isticanje heraldičkih obeležja na grobljima i
nadgrobnim spomenicima. Druga polovina XIX veka je karakteristična po
izmešanosti stilova u arhitekturi uključujući i pobuđeno interesovanje
za tradicionalno građevinarstvo.
Značajna upotreba heraldike
u praktične svrhe ogleda se i u njenom isticanju na tzv. marriage stones,
što bi se moglo slobodno prevesti kao venčani spomeni, vidljiv dokaz nečijeg
venčanja iznad ulaznih vrata porodičnog doma. Ako su oba supružnika bili
armigeri , istican je grb u impalement varijanti.
Bašte i vrtovi takođe nisu
bili zanemarivani od strane armigera u svrhu isticanja heraldičkih oznaka.
Enterijeri predstavljaju bogatu množinu površina i prostora za heraldičku
eksploataciju. Tokom vekova određeni broj specifičnih lokacija je postao
popularan za isticanje heraldičkih obeležja, kao što su npr. plafoni,
kamini i nameštaj. Pored toga heraldika se nametnula kao svojevrsna
dekoracija predmeta poput zvekira na vratima ili prozorskih stakala
i okana.
Važan aspekt upotrebe heraldike:
da obeleži dostojanstveni kraj svog armigera, istaknuta na njegovom kovčegu
i grobnici.
Simbolizam u savremenom životu je mnogo više preovlađujući nego ikada
ranije. Svakodnevno smo okruženi logoima, modernim supstitutima pisanog
jezika koji su eho piktografskog kvaliteta heraldičkih promena - sistem
vizuelne komunikacije osmišljen u eri nepismenosti. Društvene konvencije
više ne poznaju dame i gospodu, umesto toga imamo muškarce i žene. Kako
koračamo novim milenijumom, civilizacija polako zatvara sistem simbola
otvoren još u vreme srednjeg veka, koji je podstakao razvoj nauke o grbovima
- heraldike.
Stari načini označavanja
vlasništva, ličnog ili javnog, još uvek opstaju: heraldičke insignije
na knjigama, zaglavljima pisama, nakitu. Baš kao što je XIX vek označio
oživljavanje interesovanja za heraldiku, tako je i kraj XX veka doživeo
sličnu reakciju. U eri masovne potrošnje, individua traga za svojim
identitetom ističući jedinstveni set ličnih simbola označenih kao grbovi.
Možda jedan od razloga ponovne
popularnosti heraldike leži u njenom koloritu. Poredeći ga sa sivim tonovima
monohromizma savremenog društva, raskoš heraldičkih boja se još jasnije
ističe. Odsjaj zlatnog lista, bogatsvo heraldičkih tinktura i podrhtavanje
heraldičkog banera (zastave) ne omogućava samo zaštitu i dekor uklesanim
kamenim panelima, već dodaje i varijetetu vizuelnog doživljaja okruženja.
Heraldika je opstala, i
još uvek je zadržala na značaju i nakon osam vekova, jer se prilagodila
promenama u trendovima ali i u društvu, što je važnije. Ona ispunjava
osnovne ljudske karakteristike: individualnost, umetničku kreativnost
i ljudsku taštinu. U Škotskoj se heraldičkoj nauci pridaje daleko najveći
značaj od svih ostalih evropskih zemalja. Kao takva, ona predstavlja
ono što čini škotsko kulturno nasleđe drugačijim od ostalih i stoga
zahteva posebnu pažnju i priznanje.
Adaptacija
i prevod odlomka iz «Scotland's Heraldic Heritage» autora Burnett-a i Dennis-a
~ND~
|
| 4.
Novi Armigeri - Stojadinović |
Želim
jos jednom da se zahvalim na pomoci, kako g. Ačanskom isto tako i redakciji
Glasa Heralda ( nebih nabrajao imena da nekog ne propustim, a to je
sve timski rad ). Ovaj grb nebi izgledao ovako da nisam nailazio na
otvorena vrata svuda, moram priznati neočekivano.
Glas Heralda, jedina internet prezentacija na Srpskom jeziku ( za koju
ja znam ) mi je pomogla da postavim "temelj" u izradi grba.
Preporučio bih svakom, ko želi da sazna nešto o Heraldici, da prvo pročita
sve dosadašnje brojeve Heralda, to je dobra osnova. Naravno da to još
nije dovoljno, treba još puno strpljenja i lutanja po internetu i znanja
bar jednog od stranih jezika ( Engleski, Nemački ... ) ovo su samo neke
adrese koje, možda, još nekom mogu pomoći:
http://www.excurs.ru , http://www.kwtelecom.com
, http://www.europa-heraldik.com
, http://www.pro-heraldica.de
, http://www.digiserve.com/heraldry
, http://www.achansky.com/indexs.html
, http://www.heraldica.org ,
http://www.czipm.org .....
.... nažalost SHD Beli Orao jos nema internet prezentaciju!
Na svakoj stranici ima nešto što je interesantno, što je novo, što je
.... kad neko počne jednom da se zanima za heraldiku onda to postane
opsesija!
Pozdrav, kako Vam tako i redakciji Glasa Heralda
S. Stojadinović
|
Grb porodice
Stojadinovic
Armiger : Slobodan Stojadinovic
Blazon:
Štit - glava štita, trecina, crvena) sa zlatnim trolistnim krstom
na desnoj strani, embattled razdvaja gornji deo crvene (gules) boje
i donji deo plave (azure) boje sa srebrnim ukrstenim macevima na
sredini i srebrnim, stilizovanim, cirilicnim slovom S.
Celenka - nad sivim šlemom ovojnica crveno siva na kojoj je glava
orla, srebrnog sa zlatnim kljunom.
Plašt - crveno sivi.
Traka ispod grba - bela postavljena plavo sa ispisanim prezimenom
armigera, cirilicno.
|
|
Sugestije:
Grb
koji ste dostavili sa heraldickog aspekta nema nekih manjkavosti,
jedino bih primetio da boje u plastu nisu sledile heraldicko pravilo
da plast ogrnete osnovnim bojama stita, u Vasem slucaju to su crvena
i plava, dalje, glava orla (pretpostavljam da je to orao) bi mogla
da bude malo izdignutija ili kupirana da bi se vise istakao venac,
u kojem takodje treba da figuriraju osnovne boje stita, ili promenite
boje na stitu. Dalje, kaciga ne bi trebalo da ima zlatne precage,
osim ako je Vasa porodica izuzetno plemenitog porekla, naime, zlatne
precage na kacigama su dozvoljene samo visokoj aristokratiji, ako
niste pripadnik te kaste onda je najbolje da upotrebite kacigu sive-metalne
boje, bez nekih dodatnih ukrasa.
Sto se tice umetnickog izraza, on je zadovoljavajuci i grb je lep
i originalan, posebno mi se dopada glava ptice. Takodje, stavili ste
krst na levu heraldicku stranu koja je zenska i oznacava manje vaznu
poziciju po her. pravilima, da li ste to uradili svesno ili niste
znali?
Za clanstvo u pomenuto drustvo trebaju Vam preporuke postojecih clanova.
S postovanjem
Nebojša Dikić |
Sa
heraldicke strane nema se šta zameriti grbu, koji ste za sebe osmislili,
ali cu Vam ja, ipak, uciniti par dobronamernih sugestija:
1. Krst u glavi štita bih ja smestio na desnu heraldicku stranu (kao
heraldicki važniju).
2. Slova se nerado koriste u štitovima i ja bih to takode izbegao
i zamenio bih ga nekim heraldickim simvolom, koji bi simvolizovao
Vašu porodicu (na osnovu genealoških podataka). Upotreba slova, naravno,
nije zabranjena, ali je nepopularna i spada u heraldicke nonsense.
Pored obilja raznovrsnih heraldickih simvola to bi trebalo da bude
poslednje sredstvo, jer je odraz bezidejnosti, ako dozvoljavate...
3. Na lentu, ja bih postavio neku prigodnu devizu (moto) umesto porodicnoga
prezimena. Predlažem naki prigodan citat iz Svetoga Pisma, kao uvek
dobro rešenje. Da bih Vam dao neke odredene predloge, morao bi da
znam nešto o povesti Vašega roda.
4. Blazon, koji ste sastavili za Vaš grb je dobar obzirom da Vi niste
heraldicar. Ipak, trebalo bi ga sastaviti uz upotrebu preciznoga heraldickoga
recnika, što je uslov za sticanje registracije kod SHD ''Beli orao''.
Što se toga tice, morate da se obratite g.g. Dragomiru Acoviću (predsedniku)
ili Zlatku Vladićeviću (sekretaru). Verujem da ne bi trebalo da bude
ikakvih problema što se tiče registracije Vašega grba ovakvoga kakav
jeste. Moje sugestije idu u pravcu njegovoga usavršavanja i ne znače
da on krši neka heraldička pravila.
S` poštovanjem,
Nenad M. Jovanović
|
|
Konačni blazon:
Štit - glava
štita, srebrna sa zlatnim trolistnim krstom, fimbriran crnim, na
desnoj strani. Embattled razdvaja gornji srebrni deo, glavu štita
i donji deo plave (azure) boje sa srebrnim ukrstenim macevima na
sredini okrenutim na gore i srebrnim slovom S u gornjem levom uglu.
Čelenka - nad sivim šlemom ovojnica plavo siva, a iznad nje
je srebrna glava orla sa zlatnim kljunom.
Plašt - plavo sivi.
Traka ispod grba - bela postavljena plavo sa motom - Nulla
dies sine linea
Simbolika grba:
Embattled je
iskorišten za podelu štita zato sto simboliše utvrdjeni grad koji
ima značajnu ulogu u oblasti iz koji potiče armiger ( Golubački
grad ), a plava boja simboliše reku ( Dunav ).
Zlatni trolistni krst označava religijsko opredeljenje.
Slovo S u štitu je pocetno slovo prezimena, a dva maca simbolišu
potomstvo armigera 2 sina koji se aktivno bave, plemenitom veštinom,
macevanjem. Plava boja (azure) kao i srebro u štitu svojim heraldickim
znacenjem najbolje predstavljaju životni stili i vrednosti značajne
za armigera i njegovu porodicu.
Glava srebrnog orla u čelenci, tradicionalnog srpskog simbola, sa
svojim heraldičkom simbolikom upotpunjuje odlike porodice Stojadinović.
Grb u sastavu ima još i plašt plave boje a ispod grba se nalazi
plavo bela traka na kojoj je ispisam moto, Nulla dies sine linea
(Ni jedan dan bez poteza - Svaki dan treba nešto uraditi ) što označava
karakterne osobine armigera.
|
|
|
| 5.
Pitanja čitalaca... |
Knjigu "Rodoslovne
tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele" su
napisali D.Spasic, A.Palavestra i D.Mrdjenovic, Beograd, Bata, 1991;
mada postoji i izdanje koje nosi naslov: Dusan Mrdjenovic, "Rodoslovne
tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele", Beograd, Nova knjiga,
1987. Inace, knjiga je na srpskom. Knjigu mozete kupiti, bilo on-line,
bilo na klasican nacin, u Platou, korisna adresa: www.plato.co.yu.
Fleuer-de-lis
ili krin, ljiljan je karakteristican u zapadnjackoj heraldičkoj
školi, pogotovo se vezuje za francusku heraldiku. Originalno beli ljiljan,
primenjivan u ranoj heraldici da asocira na Devicu Mariju. Simbolizuje
čistotu, svetlost, u liniji nasledjivanja predstavlja šestog sina. Cveće
uopšte predstavlja simbol mladosti, asocira na sunce; cvet je reprezent
lepote, nade i radosti. Naravno, ovo je samo simbolička inetrpretacija
ljiljana u heraldici, njegova povezanost sa islamskom religijom mi nije
poznata, niti mi je poznato da bilo koja islamska drzava ili pojedinac
sebe predstavlja bilo kakvom oznakom koja u sebi sadrzi i ljiljan. BiH
je usvojila grb Kotromanića da bi jednostavno naglasila svoju povezanost
sa državnošću, koju takvo pozivanje i aludiranje nosi sa sobom, iako
je drzava Kotromanića bila hrišćanska.
|
Grb
Marković...
Vrlo veliki
broj Srba je anobliran i dodeljeni su im grbovi prilikom razvojačenja
Vojne Krajine 1751. - 1752., a za vlade Carice Marije-Terezije.
Takav je verovatno slučaj i sa grbom Plemenitih Markovića (crno-belim),
kojega Vam šaljem. Međutim, postojala je i porodica Plemenitih Markovića,
koja je baštinila sasvim drugačiji grb. Na žalost, ne raspolažem
tom slikom u elektronskome obliku, ali mogu da Vam napišem njegov
blazon, ako Vam to nešto znači. Rečeni Plemeniti Markovići su polučili
Plemstvo 1690. od Cara Leopolda I, a u povesti su ostali upamćeni
Gospodar kapetan Danijel Plemeniti Marković (koji je i primio Plemstvo),
Gospodar Edo Plemeniti Marković (posednik imanja Cernik u Požeškoj
županiji)...
Međutim, postojalo je i srpsko Plemenito koleno Markovića u Carskoj
Rusiji, čiji Vam grb, takođe, šaljem (zaglavlje
GH). Uzima se da je rodonačelnik ovih Markovića u
Rusiji bio izvesni trgovac (pominje se i mogućnost da je bio jevrejske
krvi) Marko Avramović (+1712.), ali se nedvosmisleno navodi da su
doseljeni iz Srbije. Elem, bili su u redu maloruskoga Plemstva (Ukrajina),
a posebno se pamti istoričar Gospodar Nikolaj Andrejević Marković
(1804.-1860.), Gospodar Andrej Nikolajević Marković (1830.-1907.),
Gospodari Jakov i Aleksandar Mihajlović Marković...
Na posletku, ne mogu a da ne naglasim da, ukoliko ne možete da predstavite
neporecive i validne dokaze da ste direktan potomak nekoga od ovih
Arstokratskih rodova, Vi nemate pravo na upotrebu ovih grbova. Naime,
puno je raznih porodica sa prezimenom Marković, ali nisu sve u srodstvu.
Ukoliko je takav slučaj (tj. da ne potičete od ovi Markovića), Vi
možete da pristupite osmišljavanju i izradi Vašega sopstvenoga grba,
koji bi označavao Vašu porodicu, a u tome Vam i mi možemo da budemo
od pomoći...
Nenad
M. Jovanović
|
Podaci
o plemenu Rajković i njihov grb...
Reč
je, zapravo o tri grba, tj. o grbovima srednjevekovnih Rajkovića,
Plemenitih Rajkovića i Plemenitih Rajkovića od Nikšića. Na žalost,
nemam grb Plemenitih Rajkovića od Nikšića u elektronskome obliku.
Podvlačim da imate pravo na upotrebu nekog od ovih grbova samo ukoliko
ste direktan potomak ovih rodova i to možete da dokažete!
Prvi grb (zaglavlje
GH) je grb srednjevekovne Plemićke porodice Rajkovića
(moguće je da je i apokrifni). On se, inače, nalazi u čuvenome Fojničkome
grbovniku iz 1675. godine Gospodnje. Drugi grb, Plemenitih Rajkovića,
dodeljen je 1751. graničarskome poručniku Petru Rajkoviću iz Kovilja.
Zajedno sa njim, tada su austrijsko Plemstvo polučili i njegova
žena Jovanka (rođ. Markovicki) i deca: Maksim, Stevan, Aleksej i
Eva. Inače, ovaj grb je (navodno) preuzet iz čuvenoga grbovnika
Korenića-Neorića iz 1595. godine Gospodnje. Treći grb (kojega trenutno
nemam) je grb Plemenitih Rajkovića od Nikšića, kojega je uz Plemstvo
dobio kapetan petrovaradinskoga puka, Đorđe Rajković, 1778. godine
Gospodnje. Iz ove porodice je ostao upamćen i podmaršal Leopold
Rajković.
Nenad M. Jovanović
|
|
