 |
1.
Reč urednika
2. Savremena srpska heraldika 3. Simbolizam u heraldici (2) 4. "Relikon" - Aktuelno 5. Linkovi - Preporučujemo 6. Zanimljivosti 7. Impressum |
 |
TROJSTVO SIMBOLA
Pre nekog vremena pratio sam televizijski prenos inauguracije predsednika Srbije, Borisa Tadića, i bilo mi je veliko zadovoljstvo da cujem izvodenje srpske himne - "Bože pravde". Srbi nisu jedini narod cija je himna zapravo molitva Gospodu, tu su i ponosni Britanci koji se mole Bogu da cuva kraljicu (God Save The Queen), i još neki.
Uz to, sve je bilo u znaku srpske zastave - trobojke. Jedino što još Srbiji nedostaje u tom trojstvu simbola jeste njen GRB, o kojem smo rekli par reci u prošlom broju. Kao srpski heraldicar i patriota, iskreno se nadam da ce i ovaj simbol uskoro biti vracen srpskoj matici zemlji i njenom narodu, šest decenija od kako joj je nepravedno oduzet.
POJAČANJE
Izmedu ova dva broja GH, redakcija je dobila još jednog saradnika, Jovana Jonovskog iz carskog grada Skoplja, koji je, zajedno sa vašim urednikom, višegodišnji clan nekoliko heraldickih asocijacija, a od prošle godine i Srpskog heraldičkog društva "Beli orao".
|
Kolega Jonovski je od ove godine osnivač i predsednik Makedonskog heraldičkog združenija, i sekretar Asocijacije heralda amatera. Inace, Asocijacija, čiji se sajt nalazi na stalnom spisku naših linkova, sada u nazivu nosi i odrednicu "internacionalna" (vidi linkove). ~SJ~ |
 |
Narodi koji drže do svojih grbovnih obeležja vecinom mogu da se pohvale svojim heraldickim autoritetima. U Beogradu deluje Srpsko društvo za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku "Beli orao", kracim nazivom - Srpsko heraldicko društvo (SHD) - koje je glavni heraldički autoritet za srpske zemlje, kao i za Srbe koji žive u drugim zemljama sveta.
Pošto je heraldika naucna disciplina, ona treba da se rukovodi odredenim sistemom pravila. Tako je i SHD "Beli orao" donelo svoje Heraldicke norme i standarde (nacela), kojih heraldicki dizajneri treba da se pridržavaju pri kreiranju novih grbova, bilo da se radi o porodicnim, licnim, korporativnim, ili teritorijalnim grbovima.
Neki medu vama, našim citaocima, bave se heraldickim dizajnom više ili manje aktivno, narocito danas kad su dostupni graficki softveri i heraldicki kliparti. Drugi se bave heraldickim istraživanjima, ili su studenti koji izucavaju heraldiku u okviru pomocnih istorijskih nauka. Heraldičkim dizajnerima, istraživacima, i svim drugim entuzijastima i ljubiteljima heraldike, nacela SHD ce biti značajna kao smernice u radu.
Ne smemo zaboraviti
ni brojne naše čitaoce koji žele da i sami postanu armigeri
- nosioci grbovnih obeležja. I njima, potencijalnim (i svakako
dobrodošlim!) naručiocima grba, Načela SHD
o porodicnoj i personalnoj heraldici mogu pomoci u pracenju procesa kreiranja
grba koji obavlja heraldički dizajner, a ovaj će se pobrinuti da u gotovom
rešenju spoji želje naručioca sa onim što je dozvoljeno heraldičkim pravilima,
ne zanemarivši pri tome srpsku heraldičku tradiciju i dobar heraldički
ukus.
~SJ~
|
Simbolizam se čvrsto spleo sa istorijom i dnevnim životom
naše rase u poslednjih osam vekova. Grbovi su bili uveliko u upotrebi
mnogo ranije pre nego što su se prezimena ljudi ustalila i može se
primetiti da su i prezimena sama po sebi svojevrsni simboli, dok su
prvobitna pisma i azbuke bila ništa drugo do sistemi utvrđenih simbola.
Sve simbole možemo
podeliti u dve grupe:
Ovde bih samo ukratko naveo neke od pomenutih simbola: |
 Glava psa u grbu Hartmanna von Starkenberga, Manesse Codex • XIV vek |
|
|
ŽIVI SIMBOLI: lav
- neustrašivost, dostojanstvo, kraljevska velicanstvenost; |
koza
- amblem vojnika koji osvaja pobedu pre primenom politike nego ratnih
veština; jagnje - nežnost i trpljenje pod patnjom; ovan - autoritet; zecevi - neko ko uživa u povucenom i mirnom životu; veverica - povuceni život u prirodi; jež - štedljiv, oprezan covek; dabar - vrednoca i istrajnost; lisica - neko ko ce iskoristiti do krajnosti svoju pronicljivost, oštroumnost ili mudrost u svoju korist i odbranu; lovacki pas (mastif, talbot) - hrabrost, budnost i vernost; macka ili planinska macka (puma) - sloboda, budnost, pronicljivost i hrabrost; kamila - poslušnost, strpljenje i neumorna upornost; pcela - dobro vodenje poslova; mrav - simbolizuje coveka vrednog, mudrog i štedljivog; pauk - mudrost, rad i racionalnost u svim poslovima; skakavac - mudrosti i plemenitost; |
 Medveđa glava u grbu Hawarta von Holzwanga iz starog grbovnika Manesse Codex (Zuerich, XIV vek) |
 Grb lorda Basseta od Dreytona (engleski vitez, XIV vek) sa veprovom glavom u celenci • crtež S. P. Jankovic |
dvoglavi
orao i orao - oznacava coveka od akcije, preokupiranog uzvišenim
ciljevima i važnim poslovima, duhovitog, nadarenog, bistrog rasudivanja
i razboritog u dvosmislenim stvarima; soko - neko ko je uporan u ostvarenju svojih želja; sova - neko ko je budan i oštrog uma; paun - lepota i ponosno držanje; pelikan - posvecenost i požrtvovanost; roda - amblem zahvalnog coveka, deteta svojim roditeljima; labud - ljubitelj poezije i harmonije; petao - hrabrost, uvek spreman za boj, za borbu do smrti; golubica - ljubav i mir; gavran - neko ko je, nasledivši malo od svojih predaka, zahvaljujuci providenju postao tvorac svoje srece ili neko izdržljive prirode; delfin - milosrde i nežna privrženost deci; |
kornjaca
- neranjivost na napade; jednorog - izuzetna hrabrost; grifon - obuhvata skup osobina izuzetnog vojnika cija je velikodušnost takve prirode da izaziva mnoge opasnosti, pa cak i samu smrt, samo da ne dopadne zarobljeništva; zmaj - nemilosrdni branilac blaga; sfinga - sveznanje i tajnovitost; pegaz - naglašena aktivnost i energija uma koja može doneti slavu; sirena - elokvencija; kentaur - za one koji su najbolji u svom domenu; feniks - uskrsnuce; jelen - politika, mir i harmonija; ljudska glava - cast; ruka - vera, iskrenost i pravednost; noga - snaga, stabilnost i brzina; lobanja - smrtnost; oko, oci - dalekovidost (posebno se odnosi na ljude u vlasti). ~ND~ (nastavak u sledećem broju) |
| Heraldički dragulj na slici koja sledi je deo Ciriškog pergamenta (Zuerich Wappenrolle). To je verovatno najstariji sacuvan originalni grbovnik, datiran oko 1340. Drugi grb sleva, sa srebrnim slonom u crvenom polju, je grb grofova od Helfenštajna. Inace, Ulrich von Helfenstein je, 1351. godine, postao srpski zet, oženivši se Marijom, sestrom Stefana Tvrtka I Kotromanica, kralja Srbije i Bosne. |  |
